O knjizi
„Ko smo, kuda idemo, za čime težimo?“ Autorka je nesvesno odškrinula delić sebe i svoje duše nama na „sud“, da se nasmejemo, zapitamo i naljutimo, ali ponajviše poistovetimo i saosetimo. Koje god osećanje probudila, njoj ostaje nesumnjiva originalnost…
Zorica Milinović, psihoterapeut
Ovo je vodič kroz burlesknu duhovnu mehaniku, koja je na ovom svetu, ali ne sa ovog sveta…
Ognjen Daković, publicista
Začinjene originalnim humorom koji periodično kulminira u eksploziju i katarzu, poigravajući se umešno i sa stilom sa ženskim i muškim potrebama, nadama, iluzijama i očekivanjima, ove priče nas iznenađuju, katkad šokiraju, ali nas i podučavaju.
Viktor Radun Teon, književnik i futurolog
Futurističko zadiranje u svet muško-ženskih odnosa i njihovo nadigravanje. Delo originalnog mirisa kojim miriše svaka jedinka autentično i koje će čitaoca naterati da preispita svoje stavove i sagleda muško-ženske odnose na potpuno nov način…
Vladan Rakić, pisac
Odlomak iz knjige:
Žena
Žena je uvek kriva.
I kada je svetica i kada je kurva. Nema joj sredine. Mislila sam dugo da je za to kriv muški rod. I zbog toga mu se izvinjavam. Dragi moji muški, pogrešno sam vas procenila. Mislila sam da vi vladate svetom i da je samo vaša volja. Ali nije tako. Postoji sila koja je jača od oba pola na zemlji. Tu je Bog umesio testo. I napravio nas takvima da pomalo patimo.Neću ulaziti u to zašto je takva njegova volja. O tome smo već sve čuli. Jedino što ne možemo da dokučimo zašto je odabrao baš takvu igru.
Kako žena zgreši? U njenoj utrobi se nalazi maleni organ, koji je kadar da iznese i rodi novo biće. U toj činijici se odvija kosmički proces u malom. Njena vagina zadrhti u želji da budezadovoljena, pa posle i oplođena. Najveći štos je u tome što ne prepozna pravog, pa prima svakog. I mali i veliki muški buzdovan. Misleći da čini dobro ovom svetu. Da je to njena uloga na planeti. I jebiga, takozgreši. U toj svojoj potrebi da budena punjena i oplođena. Nevažno je da li je punilac crne ili bele boje, da li ima anđeoske ili mutne oči. Ona ne bira. Njena iskonska želja je da bude napunjena. I tako prevari. I sebe i druge. Pa posle plače. I nije joj jasno koji je vrag ušao u nju.
Kakožena da ne zgreši? Nikako. Kada pusti da je pune iz ljubavi onda je glupača, naivna ili pak svetica, koja voli jednog čoveka i pušta mu da je vodi kô kobilu na klanje. Kad hoće da je pune samo radi smanjenja napetosti njene cenjene vagine, onda je kurva, ne voli iskreno, odaje se telesnoj strasti. Preostaje joj jedino da svoju ljubav pokloni Bogu. Ili da ostane usedelica i da joj se ona stvar usmrdi gore nego riba na nekoj srednjovekovnoj tezgi.
Kako da joj Bog ili muškarac oproste grehe? Nikako. Ne mogu. ZaBoga je ona činijica koju treba puniti da bi donela novi život, kako je i on to učinio u svojih sedam dana. Za muškarce je ona čista patnja jer ne mogu da dopru do nje. Koliko god prodirali jako. Ona je za njih nedokučiva. Ona je ta koja ih tera da budu uspešni, moćni, bogati. Da mogu da jojudovolje, da je kupe, da je poseduju. Ali nit je stvar u njihovojmoći da je pune, niti u ženskoj potrebi da legne i prepusti se. Stvar je neobjašnjiva, a ipak jasna.
Epilog
Molim vas, dragi muški. Nemojte je osuđivati. Ona samotraži najbolji primerak. Ni sama nekad nije svesna zašto je baš vas odabrala. Niti ste lepi, niti ste moćni, ali joj prijate. Prijate njenoj vagini. A kada vas ostavi u potrazi za drugim puniocem, oprostite joj jer ni sama ne zna zašto to radi. Isto kao i vi. Kadvam se smuči neka, vi potražite drugu. Zar ne? I ovako svi muški tvrde da je svaka vagina ista. Ali nije žena. Izaberite onu koja vam više odgovara. Svetica ili kurva. Pa se posle snalazite sami. I ovako je stvar samo u punjenju!
Jasmina Jevtić, rođena 1969. godine u Beogradu, završila je Akademiju lepih umetnosti u Beogradu i zaposlena je na televiziji. Majka je dvoje odrasle dece. Živi i radi u svom rodnom gradu. Šanel bez broja je njeno prvo književno delo.
„Nisam ni patnica ni ratnica
ni travka niti zverka
srećna što živa sam,
tužna što nisam doveka
jednoglava, dvonoga
mudra neznalica, plemenita zlica,
muzika joj iz ušiju bije
kisne, a laže da mokra nije,
kuje bez klina i melje bez mlina.“
J. J.