Jungovo tumačenje snova

Prema Karlu Gustavu Jungu (1875–1961) snovi i sanjarenje predstavljaju pravi put do najdubljih sadržaja čovekovog bića, a dve osnovne postavke kada je u pitanju bavljenje snovima jesu: prvo, san treba tretirati kao činjenicu o kojoj se ne smeju unapred postavljati nikakve tvrdnje, osim tvrdnje da san neminovno ima nekakvog smisla, i drugo, san je specifičan izraz nesvesnog uma. Jung je na početku svoje karijere bio fasciniran Frojdovim tumačenjem snova, pa je tako i stupio u prepisku sa njim. Nakon što je posetio Frojda u Beču 1907. godine, njih dvojica započinju intenzivnu saradnju, koja se završava sedam godina kasnije zbog nepomirljivih razlika u shvatanju prirode libida i koncepta nesvesnog.

Jung je 1913. godine imao seriju snova u kojima ču¬dovišan potop prekriva sve severne zemlje i nizije između Severnog mora i stepa. Na kraju se celo more pretvara u krv. Ta vizija se ponavlja u snovima nekoliko nedelja kasnije, praćena glasom koji je rekao da je sve to „sasvim stvarno i da će tako biti“. Usledio je niz sličnih zloslutnih snova koji se završio u junu 1914. U avgustu 1914. izbija Veliki rat i Jung je shvatio da snovi koje je imao nisu bili lični, pa je želeo da razume na koji se način njegovo lično iskustvo podudarilo sa iskustvom čovečanstva u celini. Nakon što je analizirao veliki broj svojih i tuđih snova, 1917. došao je na ideju o postojanju nadličnog nesvesnog, koje je nazvao kolektivno nesvesno a koje je riznica sveukupnog duhovnog iskustva hiljada gene¬racija naših predaka koje se prenosi sa generacije na generaciju. Mudrost sadržana u kolektivnom nesvesnom može se javiti, između ostalog, u snovima, gde se njegovi sadržaji javljaju na granici između svesnog i nesvesnog i gde svesno ja ima pristup arhetipskim predstavama i simbolima kolektivnog nesvesnog. U snovima se čovek približava nečemu univerzalnom, jedinstvenom polju inteligencije prirode čiji smo svi mi deo. Po Jungu, kada individualno iskustvo nije dovoljno da se osoba uhvati ukoštac sa aktuelnom situacijom, tada se javljaju arhetipski simboli sadržani u kolektivnom nesvesnom. Arhetipski snovi nisu česti i ne susrećemo se sa njima svake noći, ali daleko od toga da je gorenavedeni primer Jungovog sna izolovan slučaj.

Tereza de Čiko, profesor psihologije, pisac i istraživač, nakon serije snova koji su se obistinili i iskustva bliske smrti koje joj se dogodilo, počela je da izučava ovakve fenomene. Ona je 10. septembra 2001. uveče u Torontu držala predavanje o snovima i sanjanju grupi u kojoj su studenti imali zadatak da dostave pisani izveštaj o snu koji su sanjali prethodne nedelje. Dakle, studenti su izveštavali o svojim snovima koje su sanjali nekoliko dana pre 11. septembra 2001. godine, kada su u Njujorku srušene „kule bliznakinje“ Svetskog trgovinskog centra. Tom prilikom prof. Tereza de Čiko je naišla na izveštaj koji joj je posebno privukao pažnju. Jedna studentkinja je sanjala da avion udara u CN toranj u Torontu, koji je najveće zdanje u gradu. Avion je zatim ponovo udario u zgradu i ona je videla oblak dima i vatru. Ovaj prizor iz sna je bio praćen sledećim u kome se njen otac krije na potkrovlju njihove kuće. Trčao je po mračnom potkrovlju pokušavajući da se sakrije od svih jer je bio okrivljen za udare aviona u toranj. San je bio vrlo upečatljiv i nabijen emocijama, pa se studentkinja naglo probudila.

Naravno, sledećeg dana je veoma sličan događaj osvanuo u vestima po celom svetu, sa detaljima sličnim onima iz sna, koji su se obelodanjivali nedeljama pa čak i godinama kasnije. Da li je ova studentkinja predvidela događaj koji i danas odjekuje u medijima i oko koga postoje mnoge kontroverze i nejasnoće? Zapisi o ovakvim snovima postoje otkako je sveta i veka, a naučnici iz raznih oblasti pokušavaju da utvrde kako se to dešava. U jednom od kasnijih poglavlja biće više reči o tome. Kao ni u Jungovom snu, san ove studentkinje nije verni prikaz događaja koji se desio, ali je sličnost evidentna i zapanjujuća. S obzirom na to da je studentkinja živela u Torontu, svoje okruženje iz savkodnevice ugradila je u san koji je nagovestio ono što će se desiti i što će ostaviti dalekosežne posledice u svetskim zbivanjima. Ovo je inače standardan obrazac koji srećemo kada su u pitanju snovi. Snovi o važnim događajima se predstavljaju kroz slike i osobe koje su nam poznate iz svakodnevnog života, pa ipak, informacija se prenosi, a u retkim slučajevima ona se odnosi čak i na događaje iz budućnosti, samo je potrebno pravilno je protumačiti. Treba imati u vidu da kada su u pitanju prekognitivni snovi, odnosno snovi koji predviđaju budućnost, teško je razumeti san dok se događaj koji san predviđa zaista ne desi.

Iz knjige dipl. psihologa Nataše Vasić „Kraljevski put u snove: psihološko tumačenje snova – praktični priručnik“ koja prikazuje istorijat i metode tumačenja snova od antike do geštalt psihologije i daje mnoge praktične predloge kako da pristupimo sopstvenim snovima i protumačimo ih. Opširnije o knjizi pogledajte ovde.