Yearly Archives: 2021

Predstavljanje novog izdanja „Neopressa“, knjige „Šanel bez broja“ autorke Jasmine Jevtić, održaće se u umetničkoj galeriji-baru Polet u Cetinjskoj 15 u Beogradu u četvrtak 4. 11. od 18.30h. Odlomke iz knjige čitaće glumac Miloš Lazarov i dramaturg Mina Aleksić, a za izdavača Neopress Publishing govoriće Goran Mitrašinović i Viktor Radun. Za dobar vajb zadužena je

Gde je ljudima zavičaj? Tamo gde drugi ljudi oko njih razumeju do kraja i do dna šta oni kažu, do poslednjeg spoljnog i unutrašnjeg trepeta jezičkog razumeju šta je onima drago i šta ih boli. Zauzme li našu njivu i selo narod drugoga jezika, zavičaju našem je kraj; oni koji se do dna i do

Laza Kostić: Ej ropski svete! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? Da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il’ u nebo da skačem? U nebo? Ta tu je tek najropskije blaženstvo blaženih robova, najveća samovolja – Bog! A nebo? Nebo je samo ugnuta stopa gospoda

TAMNICA To je onaj život gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa očima zvezda I sa suzom mojom što nesvesno sija I žali kô tica oborena gnezda. To je onaj život gde sam pao i ja Sa nimalo znanja i bez moje volje, Nepoznat govoru i nevolji ružnoj. I ja plakah tada. Ne

Marloov lik donekle je sličan reflektorima Henrija Džejmsa, a verovatno se može govoriti i o direktnom uticaju Džejmsove poetike na Konrada. Poznato je da je Konrad još kao pomorac sa divljenjem čitao dela Henrija Džejmsa, a kada je ostavio život na moru i opredelio se za spisateljski poziv, odlučio je da sa Džejmsom stupi u

Neprežaljeni veliki Tolstoj Veliki Tolstoj napustio je ovo smrtno telo u dubokoj starosti, u 82. godini. Tačnije je reći „napustio je svoje smrtno telo“ nego „umro je“. Ne može biti smrti za Tolstojevu dušu. Njegovo ime će zauvek ostati besmrtno. Samo se njegovo telo, koje je bilo od zemlje, vratilo zemlji. Tolstoj je bio poznat