spas

Svako zaslužuje spas

400,00 дин.

„Svako zaslužuje spas“, knjiga Milenka Srećkovića, kolumniste “Politike“, anti-imperijalističkog pisca i predvodnika brojnih socijalnih i radničkih borbi u Srbiji, jedna je od retkih inspirativnih knjiga koje nam mogu pomoći da se orijentišemo u današnjem konfuznom svetu politike, korupcije i globalnih ratova. U ovu zbirku publicističkih radova, objavljivanih u periodu 2013-2015, uglavnom u dnevnom listu “Politika“, autor je ulio svoje bogato praktično i organizaciono iskustvo, oštar i pronicljiv pogled kome ništa ne promiče, i odvažnost da postavlja prava pitanja u doba kad nas zatrpavaju beznačajnim i lažnim odgovorima. Knjiga “Svako zaslužuje spas“ može se naći u svim većim knjižarama ili naručiti preko našeg sajta po promotivnoj ceni od 300 dinara.

Kategorija: Product ID: 1232

Opis Proizvoda

„Svako zaslužuje spas“, knjiga Milenka Srećkovića, kolumniste “Politike“, anti-imperijalističkog pisca i predvodnika brojnih socijalnih i radničkih borbi u Srbiji, jedna je od retkih inspirativnih knjiga koje nam mogu pomoći da se orijentišemo u današnjem konfuznom svetu politike, korupcije i globalnih ratova. U ovu zbirku publicističkih radova, objavljivanih u periodu 2013-2015, uglavnom u dnevnom listu “Politika“, autor je ulio svoje bogato praktično i organizaciono iskustvo, oštar i pronicljiv pogled kome ništa ne promiče, i odvažnost da postavlja prava pitanja u doba kad nas zatrpavaju beznačajnim i lažnim odgovorima. Knjiga “Svako zaslužuje spas“ može se naći u svim većim knjižarama ili naručiti preko našeg sajta po promotivnoj ceni od 300 dinara.

Из поговора

Већ дуго у нашој публицистици није било текстова који нису натопљени крвљу која удара у мозак и пеном која излази на уста. Исто толико дуго нисмо читали полемичке и публицистичке текстове који су писани са позиција не-сумњиве независности од тренутних позиција моћи и других сила које на то место претендују; који не заступају ни власт ни оне који је прижељкују. Исто тако, чак ни у ранијим временима нисмо имали много посла са текстовима који у себи садрже и слој промишљања шта полемика јесте и чему публицистички текстови служе.

Књига „Свако заслужује спас” представља вредно сведочанство о једном од ретких гласова који се на нашем медијском простору могу чути како преиспитују идеолошке матрице и раскринкавају интерпретације које треба да увере највећи број људи да им је у интересу оно што није.

(Из поговора Ненада Глишића, књижевника)

Из текстова

„Проблем са садашњом Владом Србије јесте то што су њени предводници тек недавно усвојили тренутно владајућу економску идеологију а притом као да нису разумели да је управо она узрок светске економске кризе и да служи само потчињавању економија неразвијених земаља. Стога имамо Владу која је неолибералнија чак и од својих неолиберално декларисаних претходника“.
РАДНИЦИ ПРОТИВ ЗАКОНА О РАДУ, ШТРАЈКУ И СТЕЧАЈУ (Политика 19. 12. 2013.)

„Наоми Клајн, чувена критичарка глобалног капиталистичког поретка, у својој књизи „Шок доктрина” тврди да је НАТО нападом на Србију 1999. хтео у ствари да створи услове за убрзану приватизацију друштвене имовине. Наиме, Србију је требало казнити јер се опирала имплементацији неолибералног поретка; бомбардовање је било само припрема терена за економску „шок терапију”.
Отпор НАТО агресији – једна од битака у глобалном рату (Политика, 24. 03. 2014.)

„На већу добробит друштва с мањим социјалним разликама све више указују, из различитих разлога, и психоаналитичари и неуролози. У земљама где је израженија неједнакост, животни век је краћи, а присутност депресије и насиља већа…“.
Неједнакост као препрека привредном расту (Политика, 24. 09. 2014.)

„Специфично домаћи образац пљачкања приватизованих друштвених предузећа, и то најчешће док за њих још нису исплаћене све купопродајне рате, састоји се у извлачењу њиховог капитала и имовине, као и оптерећивању хипотеком, у корист других повезаних фирми. Тек пошто би нови власник добијени новац пребацио на рачун других компанија у свом власништву, Агенција за приватизацију би због неиспуњених купопродајних обавеза раскинула започету приватизацију и предузеће, сад већ опљачкано и оптерећено дуговима и хипотеком, опет вратила у државно власништво. То је стратегија коју приватне фирме примењују и у јавно приватном партнерству – искористити јавни сектор колико год је могуће, а затим држави препустити да санира последице, или језгровитије речено: приватизовати профит, а социјализовати губитке.“
У одбрану јавног добра (Политика, 11. 12. 2014.)

„ А где смо ту ми? У потрошачком друштву слобода избора и одлучивања парализована је самим обиљем безначајних алтернатива: различитим укусима чипса и трендсетерским наметањем животних стилова. На политичким изборима гласа се за мање зло; јер кад би избори стварно могли нешто променити, били би законом забрањени“
Свако заслужује спас (Политика, 21. 01. 2015.)

„Али, да ли је друштво у којем смо свима омогућили пристојан живот, у којем су задовољене основне животне потребе, и из којег више нико не одлази „трбухом за крухом”, заиста толико неоствариво? И зар није очигледно да је цена коју читав свет плаћа због постојања сиромаштва много скупља него она коју би платио за његово искорењивање?“
Другачији свет је могућ (Април 2015.)

„Да се искорени тероризам морало би се пре свега искоренити сиромаштво. Многим људима широм света затворена су сва врата, налазе се у безнадежној ситуацији и немају никакву будућност пред собом. Амерички „рат против тероризма” до те мере је контрапродуктиван и сам по себи подстиче тероризам и заоштрава сукобе да нови светски рат постаје све реалнија могућност.“
О западном тероризму
или 50 милиона мртвих од Другог светског рата (Нови стандард, 18. 12. 2013.)

„Решење тог Гордијевог чвора треба тражити у алтернативним облицима економије, којима би становништво могло демократски управљати и у њима остваривати своје интересе. Нама је неопходна колективна нада у бољу будућност за све – не само за оне који преко партијских веза или благодарећи новопридошлим корпорацијама у лову на јефтину радну снагу успевају да искамче прилику за запослење. А да би постојала колективна нада, потребно је да појединац верује и очекује да ће реформе, поред побољшања његовог личног друштвеног положаја, побољшати и положај људи из читаве његове заједнице.“
Привреда за људе, не за профит (Двоглед, 24. 02. 2014.)

Захвалност читаоцима

Захвалан сам читаоцима на бројним коментарима које су ми лично послали или објавили у писмима читалаца или на интернет сајту „Политике”. Они су ми свакако највећи подстрек да наставим са писањем. Верујем да у Србији постоје бројни квалитетни људи који могу допринети бољитку нашег друштва, само уколико им буде пружена прилика да му допринесу својим знањем и способностима. Такав друштвени напредак можемо постићи само организованим и удруженим колективним залагањем. На том уверењу засновани су текстови обједињени у овој књизи.

Миленко Срећковић
У Крагујевцу, априла 2015.

Миленко Срећковић је рођен 1982. године у Великом Крчмару код Крагујевца. Основну школу је завршио у Рачи крагујевачкој а средњу техничку у Крагујевцу. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Колумниста „Политике” је од новембра 2013. године. Оснивач је Покрета за слободу, и као секретар Координационог одбора радничких протеста организовао је већи број протеста против пљачкашке приватизације.

Уређивао је домаће издање „З магазина” (2007-2009) и интернет часопис на енглеском језику „Freedom Fight Info”. Приредио је књиге „Деиндустријализација и раднички отпор” (2011), „Земља и слобода” (2011), „Борба за будућност” (2013), „Отимање земље – отпори и алтернативе” (2014).

Тренутно живи у Крагујевцу.

Autor: Milenko Srećković
ISBN 9788691429164
Dimenzije: 14,0×20,5 cm
Obim: 104 strane
Meki povez