BLOG

Три књиге о полузаборављеним јужнословенским коренима, умирућим словенским боговима и нашим прецима на прагу хришћанства, у сукобу са моћном Византијом и дивљим аварским племенима. Перун, Световид, Дажбог, Велес, Морана, Мокоша… читав словенски пантеон је на умору. За српска племена тај прелаз је болан и тежак. Роман нас враћа сопственим коренима кроз историју која се не

Želim da vam ukažem na jedan roman koji mi je dočarao život u tajanstvenoj zemlji u kojoj sam rođen i odrastao, a koju sam malo bolje shvatio posle čitanja ove jedinstvene, može se reći superkulturne srpske knjige i jedne potpuno drugačije, suprotne perspektive i drugačijeg narativa od onog kojim nas predugo i bez milosti zasipaju,

Gde je ljudima zavičaj? Tamo gde drugi ljudi oko njih razumeju do kraja i do dna šta oni kažu, do poslednjeg spoljnog i unutrašnjeg trepeta jezičkog razumeju šta je onima drago i šta ih boli. Zauzme li našu njivu i selo narod drugoga jezika, zavičaju našem je kraj; oni koji se do dna i do

Laza Kostić: Ej ropski svete! Ej, ropski svete! kuda ću pobeći s obraza tvoga, s obraza tvoga trpežljivoga? Da propadnem u zemlju od ljute sramote sa tvoje grehote? Il’ u nebo da skačem? U nebo? Ta tu je tek najropskije blaženstvo blaženih robova, najveća samovolja – Bog! A nebo? Nebo je samo ugnuta stopa gospoda

TAMNICA To je onaj život gde sam pao i ja S nevinih daljina, sa očima zvezda I sa suzom mojom što nesvesno sija I žali kô tica oborena gnezda. To je onaj život gde sam pao i ja Sa nimalo znanja i bez moje volje, Nepoznat govoru i nevolji ružnoj. I ja plakah tada. Ne

Marloov lik donekle je sličan reflektorima Henrija Džejmsa, a verovatno se može govoriti i o direktnom uticaju Džejmsove poetike na Konrada. Poznato je da je Konrad još kao pomorac sa divljenjem čitao dela Henrija Džejmsa, a kada je ostavio život na moru i opredelio se za spisateljski poziv, odlučio je da sa Džejmsom stupi u